ВЕЖБАЊЕ: Неметали, водоник и кисеоник
1. Напиши хемијске симболе неметала:
а) хлора _____________, б) азота______________,
в) брома_____________, г) фосфора____________.
2. Напиши називе и формуле алотропских модификација кисеоника и сумпора.
___________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
3. Формирај парове тако да називима неметала у левој колони одговарају агрегатна стања у десној колони:
1) азот а) чврсто
2) бром б) гасовито
3) фосфор в) течно
4. Напиши једначину лабораторијског добијања водоника и кисеоника.
___________________________________________________________________________
5. Напиши формуле:
а) азот(V)-оксида __________, б) азот-субоксида ______________,
в) сумпор(IV)-оксида _________, г) фосфор(III)-оксида ___________.
6. Одреди валенце елемената и напиши називе оксида:
a) SO3 _____________, б) Cl2O7_____________, в) NO2 ______________.
7. Напиши једначину сагоревања сумпора.
___________________________________________________________________________
8. Наведи примену водоника, кисеоника и сумпора?
9. Колико се молова сумпор(VI)-оксида добија реакцијом сумпор(IV)-оксида и 0,5 молова кисеоника?
10. Колико грама фосфор(III)-оксида настаје сагоревањем 12,4 g фосфора (P4)?
11. Напиши формуле и називе киселина сумпора.
12.Шта су индикатори и како се потрврђује да ли је нека супстанца киселина помоћу индикатора?
13.Шта је праскави гас? Напиши једначину хемијске реакције.
14.Шта су оксиди и како се деле?
15.Напиши једначине хемијских реакција:
а)Натријум и кисеоник б) угљеник и кисеоник да се добије угљеник(IV)-оксид
1. Напиши хемијске симболе неметала:
а) хлора _____________, б) азота______________,
в) брома_____________, г) фосфора____________.
2. Напиши називе и формуле алотропских модификација кисеоника и сумпора.
___________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
3. Формирај парове тако да називима неметала у левој колони одговарају агрегатна стања у десној колони:
1) азот а) чврсто
2) бром б) гасовито
3) фосфор в) течно
4. Напиши једначину лабораторијског добијања водоника и кисеоника.
___________________________________________________________________________
5. Напиши формуле:
а) азот(V)-оксида __________, б) азот-субоксида ______________,
в) сумпор(IV)-оксида _________, г) фосфор(III)-оксида ___________.
6. Одреди валенце елемената и напиши називе оксида:
a) SO3 _____________, б) Cl2O7_____________, в) NO2 ______________.
7. Напиши једначину сагоревања сумпора.
___________________________________________________________________________
8. Наведи примену водоника, кисеоника и сумпора?
9. Колико се молова сумпор(VI)-оксида добија реакцијом сумпор(IV)-оксида и 0,5 молова кисеоника?
10. Колико грама фосфор(III)-оксида настаје сагоревањем 12,4 g фосфора (P4)?
11. Напиши формуле и називе киселина сумпора.
12.Шта су индикатори и како се потрврђује да ли је нека супстанца киселина помоћу индикатора?
13.Шта је праскави гас? Напиши једначину хемијске реакције.
14.Шта су оксиди и како се деле?
15.Напиши једначине хемијских реакција:
а)Натријум и кисеоник б) угљеник и кисеоник да се добије угљеник(IV)-оксид
- Алхемија
Алхемијска теорија о камену мудрости поникла је не само из египатске свете вештине и грчке филозофије него и из истинитих података свете вештине, но погрешно је тумачена грчком филозофијом. „Тако је, на пример, изведен закључак да је вода, када при кувању испари остављајући земљасти талог, претворена у ваздух и земљу; да је олово, када при калцинацији оставља нешто чистог сребра, претворено у сребро; да је бакар, када побели од арсена, а пожути од калаја и цинка, претворен у сребро или злато.“
Алхемичари су, удаљени од света, по скривеним лабораторијама, сав свој живот посветили „великом делу“, тј. тражењу камена мудрости. Они су показивали необично стрпљење и издржљивост у том раду, а често је отац свој започети рад остављао у наслеђе сину као највеће благо, да овај то пренесе свом потомку. Све то објашњава да је алхемијска наука брижљиво скривана. Симболички језик и хијероглифско писање алхемичара разумели су само они који су били посвећени тим тајнама и њима је, уз најтеже заклетве и претње најужаснијим смртним казнама, било забрањено да открију ту тајну непознатима. Ако би неко од алхемичара проневерио тајну која му је поверена, био би кажњен смрћу тровањем отровом из коштице брескве. Трован је, дакле, најужаснијим отровом – цијановодоником.
Алхемичари су, тражећи камен мудрости, изводили експерименте, но веровали су да само уз помоћ виших бића могу постићи проналазак „великог дела“, те су због тога њихови експерименти били спојени са разноврсним гатањима. Тако су пре почетка рада призивали у помоћ звезде и духове, испитивали своје снове, радили експерименте у глуво доба ноћи и сл. Због тога су алхемичари сматрани маговима и астролозима.
Иако нису били успешни у проналажењу камена мудрости, алхемичари су хемији донели веома много користи. Развили су много техника, апаратура, посуда, прикупили експериментално веома много података на којима се касније засновала права наука.
Арапски алхемичар Гебер био је представник науке свог времена (средина VIII века). Усвојио је раније теорије да су жива и сумпор састојци свих метала, а он је додао и арсеник. Сви метали, према његовом мишљењу, састављени су из тих састојака, а разлика између појединих метала долази отуда што садрже те састојке у различитој количини, чистоћи и фиксности. Тако злато и сребро садрже те састојке у чистом стању, а прости метали у нечистом. Он је сматрао да жива металима даје метални изглед, да им сумпор даје боју, а да фиксност (чврстина споја састојака) условљава њихову топљивост. Гебер помиње седам прастарих метала, наводећи тачно многа њихова физичка и хемијска својства.
Он говори и о азотној киселини и царској води: „Дестиловањем галице, шалитре и стипсе добија се нека течност (азотна киселина) силне растварaјуће моћи; ако се пак тој смеши дода амонијачне соли (нишадор), добија се још љућа течност (царска вода), која раствара и само злато.“ Овај први проналазак киселина врло је важан за напредак хемије, јер су од тог времена многе соли грађене вештачки, растварајући метале у киселинама. Овај алхемичар тачно је описао многе хемијске операције, на пример сублимацију, дестилацију и сл. Из тог времена остали су неки арапски називи који се и данас користе, на пример алкохол, алкалије, боракс итд. У XVI веку на пољу хемије истиче се Швајцарац Парацелзус. Он је створио нову хемијску школу названу јатрохемија, која је имала задатак да проучи хемију живота и лекова, па да на томе заснује нову медицину. Савременик Парацелзуса био је Саксонац Агрикола, који је веома заслужан за металуршку хемију. Од XVII века природне науке, па и хемија, узеле су реалнији правац. Природне појаве од тада су опажане систематски, па су и из тих опажања извођени закони.
Из овога можемо видети да је алхемијски период био веома важан за развој хемије. Тај период може се упоредити са човеком који је рекао својим синовима да је негде у винограду закопао злато. Копајући, они нису нашли злато, али су, преврћући земљу, обезбедили богату бербу.
ALKANI ppt
View more presentations or Upload your own.